• POČETNA
• O NAMA
• GALERIJA
• KONTAKT

ISTORIJA OGNJIŠTA

Uvek smo voleli otvoreni plamen

Ljudi su koristili kamine za grejanje i zaštitu još od praistorije. Ovo ne iznenađuje, obzirom da se smatra da je pronalazak vatre na drugom mestu po važnosti, odmah iza pronalaska jezika- a kamini su jednostavan, efikasan i pogodan način da se vatra sačuva i drži pod kontrolom u prijatnom kućnom okruženju, bilo da se radi o pećini ili dvorcu.

Najraniji kamini su pravljeni od kamena i po mogućnosti rupe koja je pravljena na krovu kako bi se omogućilo da dim izlazi prema nebu. Možete da zamisliti koliko je efikasan takav sistem bio. Takve tehnike -jednostane i nenapredne, pružale su skromnu efikasnost- veoma neefikasno sagorevanje, veliko unutrašnje zagađenje vazduha i prljavštinu i pepeo na sve strane. Veoma dugo, kamini su jednostavno bili potreba. Ljudi su znali kako da ih naprave i radili su onoliko dobro koliko se u to vreme očekivalo.

U 18.veku, oni postaju više od obične potrebe – postali su središte kuće, estetski kao i praktičan sastavni deo pokućstva. U ovom period otkriveni su novi materijali i načini izgradnje. Abraham Darbi otkrio je nove načine topljenja rude, praveći nove i snažnije, otkriveno je gvožđe.

Budući da je gvožđe veliko i teško,  ono mora da se zagreje na veoma visokoj temperaturi, izlije u veliki kalup, gde se hlađenjem ponovo vraća u čvrsto stanje – otuda i naziv liveno gvožđe. Kamini koji se prave od ovog materijala su otporniji od kamina pravljenih od kamena i maltera, i oni bolje greju usled sposobnosti metala da zadrže veliku količinu toplote a da pritom ne naprsnu niti popucaju.

Kamini kakve danas srećemo počeli su da se proizvode u Viktorijansko doba. U ovom periodu, njihov izgled postaje daleko značajniji nego ranije, te su kamenoresci, kovači i druge zanatlije i majstori na njima uvežbavali svoje veštine poput umetnika, kao što su to činili i zidari, koji umesto da prave praktičan i funkcionalan kamin, počinju da stvaraju pravo remek delo od kamena, kuvanog gvožđa, drveta i drugih, egzotičnijih materijala. Kako se menjao stambeni prostor, menjali su se i kamini. Javljaju se brojni novi stilovi i tehnike dizajniranja. Sa unapređenjem dimnjaka dolazi do smanjenja unutrašnjeg zagađenja vazduha i poboljšava se nivo bezbednosti i sveukupnog sagorevanja kamina.

Ako su vam poznate stare peći na drva, verovatno već znate da je Bendžamin Frenklin imao ulogu u razvoju kamina,i njegovom izgledu kakav nam je poznat danas. On je otkrio da mnogi kamini gube značajnu količinu toplote kroz susedne zidove, zbog čega je jednostavno pomerio kamin u sredinu prostorije, napravivši  samostalnu kutiju u kojoj će vatra da gori. Ova izbočena sprava napravljena od livenog gvožđa postala je poznata kao Frenklinova peć. Teško gvožđe je zadržavalo toplotu, te se čak i kada bi se ugasila vatra, toplota širila kroz prostoriju.

 Evo interesantne pikanterije – Bendžamin Frenklin zapravo nije izumio najbitniji deo Frenklinove peći. Po njegovom originalnom dizajnu, odvod za dim bio je sa donje strane, usled čega nije bilo moguće da se zadrži sagoreli vazduh. Primetivši ovo, stanovnik Filadelfije po imenu Dejvid Ritenhaus dodao je cev savijenu pod uglom od 90 stepeni iza peći, usmeravajući dim nagore i kroz dimnjak – odvodna cev, kao što znamo sada,  omogućila je odvod vazduha kroz dno peći. Iako je ovaj dizajn odmah usvojen kod svih Frenklinovih peći, naziv Ritenhausova peć nije mogao lako da se prevali preko jezika poput Frenklinove peći, te je stari naziv zadržan.

Ako se osvrnemo unazad možemo videti da su,iako su se kamini  i peći na drva menjali tokom godina, ljudi oduvek voleli toplinu i šarm koji vatra daje ognjištu. Iako je centralno grejanje daleko zgodnije, ništa nije bolje od atmosfere koju pruža pucketanje drveta koje gori i svetlost igrajućeg plamena u lepom  kaminu.
1678 Princ Rupert, nećak Čarlsa I, podigao  je rešetku sa kamina, poboljšavajući protok vazduha i ventilacioni sistem. U 18.veku desila su se dva značajna momenta za razvoj kamina. Ben Frenklin je usavršio komoru za prenošenje kamina što je uveliko doprinelo poboljšanju efikasnosti kamina i peći na drva. Takođe je poboljšao protok vazduha izvlačeći vazduh iz podruma i odvodeći ga kroz veću
površinu sa gornje strane. Krajem 18.veka, grof Ramford dizajnirao je kamin sa visokom, plitkom kutijom koja je bolje odvodila dim iz kamina i prostorije. Plići dizajn je takođe značajno poboljšao količinu toplote koja je zagrevala sobu. Ramfordov dizajn je osnova za savremene kamine.